Исхрана у природи

Жива бића размењују супстанце и енергију са спољашњом средином тако што се хране, дишу и излучују непотребно. Да би организам добио енергију и супстанце које изграђују његово тело, потребне су хранљиве супстанце.  Заједничка особина готово свих биљака јесте способност да узимају енергију из сунчеве светлости. Биљке ту енергију користе као гориво за све животне процесе које... Continue Reading →

Чулни систем органа

Организам реагује на све промене у спољашњој и унутрашњој средини, и обавештава нервни систем о томе. Органи који комуницирају са околном средином, региструју дешавања и претварају хемијске, термичке, механичке и видне сигнале (дражи) у нервне импулсе, називају се чулни органи. Систем чулних органа обухвата: чулне ћелије, тзв. пријемнике или рецепторе дражи осећајни нерв који преноси... Continue Reading →

Ендокрини систем

Систем жлезда са унутрашњим лучењем или ендокрини систем, заједно са нервним системом, регулишу рад свих система органа у нашем телу. Ендокрине жлезде луче хормоне - хемијске супстанце, директно у крвоток, до свих ћелија и ткива.  На дејство хормона реагују само циљне ћелије које носе рецепторе за препознавање хормона. Доњи део међумозга - хипоталамус контролише рад... Continue Reading →

Мишићни систем

У изградњи телесног зида бескичмењака поред једнослојне коже учествују и мишићи, који им омогућавају покретљивост. Хордати имају снажне мишиће у појединим деловима тела, што упућује на њихов начин кретања (снажни бочни мишићи риба, грудни мишићи птица, мишићи трупа и ногу код сисара). Улога мишића: заједно са скелетом омогућавају покретање и одржавање става тела дају облик... Continue Reading →

Скелетни систем

Већина бескичмењака са скелетом има тзв. спољашњи скелет, попут љуштурица, чврсте кутикуле и сл. Чак и најједноставније животиње - сунђери, образују скелетне иглице, док бодљокошци имају скелет испод коже. Хордати имају унутрашњи скелет. Примитивни хордати задржавају хорду као осовински орган, док кичмењаци образују хрскавичав или коштани скелет. Улога скелетног система: даје чврстину телу подупире кожу... Continue Reading →

Кожни систем

Спољашњи омотач тела код свих организама је први у контакту са спољашњом средином, и по правилу штити тело од спољашњих утицаја (механичких удара, температурних промена, продора микроорганизама и сл.). Код бескичмењака кожа је увек једнослојна, док кичмењаци имају вишеслојну кожу. Бројни организми имају и додатне заштитне делове - кутикулу, слуз, крљушти, перје, длаке...). Улога коже:... Continue Reading →

Периферни нервни систем. Обољења и нега нервног система

Посебан део нервног система који се налази ван ЦНС јесте периферни нервни систем (ПНС). ПНС чине два дела. Периферни нерви који полазе од мозга и кичмене мождине, и ганглије које повезују остатак тела са ЦНС. Аутономни нервни систем (АНС) управља унутрашњим органима одржавајући равнотежу у њима. Посебан значај на опште стање здравља човека има заштита и... Continue Reading →

Нервни систем – увод

Нервни систем органа је један софистицирани део тела који има одлучујућу  улогу у бројним активности организма. Зашто је тако посебан? 1. Реагује на дражи. * Драж је свака промена спољашње средине. Драж у нервним и чулним ћелијама ствара надражаје, нервне импулсе које нервне ћелије даље проводе. Пристигле информације нервни систем (мозак и кичмена мождина) обрађује... Continue Reading →

Синапсе

Везе између нервних ћелија или између нервних ћелија и ћелија које реагују - ефектора (а то су мишићне и жлездане ћелије), нису директне већ помоћу хемијских преносилаца - неуротрансмитера. Провођење надражаја (нервних импулса) врши се само у једном правцу, са пресинаптичког на постсинаптички неурон (нервну ћелију). То су тзв. хемијске синапсе. Место преласка надражаја са... Continue Reading →

Блог на WordPress.com.

Горе ↑