Излучивање

У унутрашњости тела живих бића одвијају се на хиљаде процеса који чине метаболизам. Метаболички процеси су сви процеси који се одвијају у телу: фотосинтеза код биљака, дисање, варење код животиња... Овим процесима се стварају или разграђују сложене супстанце (шећери, масти, беланчевине), а енергија се везује или ослобађа. При сваком од ових процеса, стварају се и... Continue Reading →

Дисање

Уколико јако удахнемо а затим издахнемо у хладно прозорско стакло, приметићемо да је стакло замагљено. Ово се дешава јер је ваздух који издишемо топао и влажан, тј, садржи водену пару.  Топлу водену пару најбоље уочавамо зими када је напољу ваздух хладан, тада као облачић магле, ми издишемо угљен диоксид и водену пару. КИСЕОНИК ЗА ЖИВОТ... Continue Reading →

Исхрана у природи

Жива бића размењују супстанце и енергију са спољашњом средином тако што се хране, дишу и излучују непотребно. Да би организам добио енергију и супстанце које изграђују његово тело, потребне су хранљиве супстанце.  Заједничка особина готово свих биљака јесте способност да узимају енергију из сунчеве светлости. Биљке ту енергију користе као гориво за све животне процесе које... Continue Reading →

Размножавање

Жива бића обезбеђују себи потомство и тиме стварају услове за продужетак своје врсте. Младе јединке наслеђују особине својих родитеља, расту, развијају се, и када достигну зрелост и оне ће створити потомство. Тако се наставља живот сваког живог бића. Размножавање је процес добијања потомства које ће наследити особине својих родитеља. Бесполним размножавањем настаје потомак који има само... Continue Reading →

Хордати – одлике, нижи хордати

Хордати чине тип (коло) животиња са најсложенијом телесном грађом. Сматра се да воде порекло од посебне групе изумрлих бодљокожаца, пре више од 500 мил.година. Назив су добили по унутрашњем органу - хорди, која лежи унутар леђног дела тела, испод коже и мишића.  Хорда служи као ослонац свих унутрашњих органа и представља унутрашњи скелет. Најједноставнији хордати... Continue Reading →

Чулни систем органа

Организам реагује на све промене у спољашњој и унутрашњој средини, и обавештава нервни систем о томе. Органи који комуницирају са околном средином, региструју дешавања и претварају хемијске, термичке, механичке и видне сигнале (дражи) у нервне импулсе, називају се чулни органи. Систем чулних органа обухвата: чулне ћелије, тзв. пријемнике или рецепторе дражи осећајни нерв који преноси... Continue Reading →

Бодљокошци

Бодљокошци живе само у морима. Већина су слободно покретни, а неки су причвршћени за подлогу. Имају зрачну симетрију, док су њихове ларве сложеније и имају двобочну симетрију. Јединствени су по: воденом систему који им омогућава кретање кречњачком скелету испод коже Хране се другим организмима, али и остацима угинулих организама. Међу њима нема паразита. Бодљокошци су:... Continue Reading →

Зглавкари

Најбоље представљање зглавкара налази се у неколико реченица: "Најбројнија група организама на Земљи. Живе и у сланој и у слаткој води, од свих бескичмењака најбоље су прилагођени животу на копну, а једини су освојили и ваздух. Зглавкаре од других бескичмењака одваја добро развијен спољашњи скелет који омотава цело тело, чланковите ноге и дуге чланковите антене.... Continue Reading →

Црви

  Пљоснати црви су најједноставнији трослојни организми ( без телесне дупље, али са крупним паренхимским ћелијама). Од њих почиње развој двобочне симетрије тела као последица активног кретања и развоја главе. Први пут се срећу и органи за излучивање (систем цевчица) и врпчаст нервни ситем (главене ганглије и нервне врпце). Код паразитских врста присутни су органи... Continue Reading →

Create a free website or blog at WordPress.com.

Горе ↑