Петница у време пандемије

Ауторка чланка је Тереза Стефановић, ученица 8/5, полазник Летње научне школе у ИС Петница. Упознајте њена невероватна искуства.

Летња научна школа, јединствени програм за основце у Истраживачкој станици Петница, упркос актуелној COVID-19 пандемији успешно је одржана пред крај лета и почетком јесени 2020. године.

На семинару смо, као најмлађи полазници, имали прилику да се упознамо са разним научним дисциплинама кроз предавања, рад у лабораторији и на терену, самостална истраживања, групне пројекте и разговор са младим сарадницима. Дани су били у потпуности испуњени изузетно занимљивим активностима са којима се већина осмака први пут сусрела. Званично су почињали састанком у пола девет ујутру, а завршавали би се између дванаест и два ујутру – често и касније за оне који су остајали да се упознају са вршњацима. Било је релативно мало времена за дружење (и спавање), с обзиром да је због епидемиолошке ситуације семинар скраћен са девет на шест дана. Међутим, доста смо се зближили током догађаја који су се одвијали у оквиру и ван станице. Ношење маски и одржавање физичке дистанце било је обавезно како у затвореним просторијама, тако и напољу.

Биологија

У оквиру биологије имали смо излагање, лабораторијске и теренске вежбе на тему макрозообентоса, односно животиња видљивих голим оком које насељавају дно вода. Наиме, кроз презентацију смо се упознали са овим организмима, а касније смо имали прилику да их посматрамо микроскопом, па чак и да их сами узимамо из оближње реке и језера. Прикупљене узорке смо стављали у епрувете испуњене алкохолом, у којима би они моментално угинули. Запечаћене и обележене епрувете сачуване су у посебној просторији за складиштење узорака.

Географија и геологија

Време предвиђено за географију и геологију проводили смо у Петничкој пећини. Упознали смо се са географским теренским дневником и покушали да га водимо. Записивали смо своја запажања и напомене из пећине (попут великог присуства слепих мишева, стрмог степеништа, клизаве подлоге, мрачне средине…), описали локацију, истакли положај и циљ нашег истраживања. Причали смо и о настанку крашких облика рељефа, сталагмитима и сталактитима, дворанама (просторијама) пећине, стенама и реци Бањи која ту извире. Сазнали смо да су у Медвеђој дворани пронађени фосилни остаци ове животиње, као и да постоји легенда која каже да се у језеру пећине некада налазила аждаја.

Археологија

Посебну пажњу ми је привукла научна дисциплина о којој се ретко говори у свакодневном животу – археологија. Дискутовали смо о томе шта је заправо ова наука, чиме се она бави и због чега је ми проучавамо, односно какву корист имамо од ње.

Дошли смо до закључка да уз њену помоћ повезујемо прошлост са садашњошћу и да, између осталог, анализирањем материјалних остатака покушавамо да разумемо како ствари функционишу, како еволуирају, тј. шта се све у прошлости морало десити како бисмо доспели овде.

Пошто се непосредно поред дворишта станице налазила црква Успења Пресвете Богородице, њу смо и изучавали. Читали смо записе и причали о њеној историји, али се и подсетили неких чињеница о овим грађевинама, попут оне да се њихово двориште назива порта и да на основу олтара увек можемо да одредимо стране света; у православљу је окренут ка истоку, а у католичанству ка западу. Занимљиво је било и уочити зашто се црква баш ту налази. Наиме, она је саграђена на узвишењу како би поглед на њу у прошлости имала сва околна села. Пошто је била приступачна људима, они би се често окупљали и дружили у њој.

Када причамо о теренском раду, мој задатак је био да замислим да сам археологичарка и да пишем о овом споменику као да ће неко те белешке у будућности читати и пожелети да га обиђе или истражи. Дакле, најпре је требало објаснити где се он налази. Локацију одређујемо на мало другачији начин него што то радимо иначе. Примера ради, не бисмо могли рећи да се споменик налази наспрам неке продавнице, зграде, поред пута или слично, пошто они можда за два века више неће постојати. Управо због тога обраћамо пажњу на планине, језера, реке, пећине или било шта друго што има веће шансе да остане ту где јесте.

Касније можемо напоменути да се наш предмет истраживања налази у оквиру цркве, односно у мом случају ван њене порте. Када погледате слике споменика које се налазе испод текста, шта закључујете, зашто је тако – зашто се он налази ван ње? Одговор има везе са статусом људи. Само особе значајне за цркву су биле сахрањиване у склопу исте. Они су такође имали комплексније споменике изграђене од скупљих материјала и другачијих орнамената (украса). Читањем епитафа (натписа) на старословенском сазнајемо да је овај споменик посвећен Ивани.

Хемија, електроника и физика

Извођењем експеримената упознали смо се са хемијом, кроз програмирање са електроником, а слушајући о таласима и светлости и радећи вежбу на ову тему са физиком.

Петнички програм од других је посебно одвајала чињеница да су главне у вођењу свих до сада поменутих активности биле сараднице које су раније похађале неки од семинара, а иначе су само неколико година старије од нас. Рад са њима је био посебно интересантан и опуштен. Поред тога, постојала су два пројекта на којима су полазници током ЛНШ-е имали прилику да се упознају, са осталим сарадницама и сарадницима, као и такозвани Вишебој који је представљао скуп предавања од којих смо могли да изаберемо само једно на које желимо да одемо: из лингвистике, историје, психологије, рачунарства, математике или биомедицине. Одлучила сам се за предавање из лингвистике пошто сам сматрала да би требало што више различитих ствари да испробам; поготову ако никада раније нисам имала могућност да то учиним. Када сам видела каква занимљива истраживања се могу водити, претпоставка да се ова наука бави проучавањем речи, њиховог порекла и слично, показала се погрешном.

Предавања као увод у свет науке

Предавање Јелене Гледић, професорке са Филолошког факултета у Београду, прерасло је у дискусију о политици, расизму и хомофобији.

Оливер Тошковић, професор са Филозофског факултета, Београд, приказао нам је експерименталну страну психологије за коју многи од нас нису ни знали да постоји, или нису знали како изгледа.  

Никола Божић, програмски директор Истраживачке станице Петница, објаснио је разлику између науке и псеудонауке и представио појам научног метода. 

Дамњан Милић, један од руководилаца семинара астрономије, својом јако динамичном и живахном личношћу успео је да нас заинтересује и одржи будне током предавања које је почело у 11 увече; без обзира што му је од поноћи био рођендан.

Тања Аднађевић, по професији биологичарка, упознала нас је са ДНК и РНК молекулом, разматрала појам живота и дискутовала о значају разноврсности истог (биодиверзитету) са нама.

Данко Табороши, предавач изненађења, причом о свом животу окренутом биологији мора, геологији, путовањима по целом свету и борби за очување језика мањинских народа, писањем књига за основце и средњошколце Гуама и још безброј невероватних страсти, оставио ме је у потпуности без текста. На његовом примеру, видела сам синтезу мојих највећих интересовања.

Кроз овај текст покушала сам своје незаборавно искуство у Петници да приближим вама и надам се да сам успела. За само шест дана проведених у станици, цео приступ науци ми се променио. Сви Петничари у мом окружењу су толико хвалили ову установу да је било просто немогуће да нешто може бити толико добро. Сећам се како ми је старија сестра годинама причала да не смем да пропустим прилику за одлазак на ЛНШ. Тек сада могу да видим зашто су сви увек били толико одушевљени Петницом. Заиста је невероватно какав су систем подучавања младих осмислили.

Надам се да ће некога од вас, уколико нисте упознати са Петницом, мој рад довољно заинтересовати да више сазна о њој, а можда чак и да се пријави на неки од семинара. За даље информације можете посетити званичан сајт Истраживачке станице Петница путем линка http://petnica.rs/. Такође, можете се и мени обратити за било каква питања или недоумице. Увек стојим на располагању за даљу дискусију.

Ауторка: Тереза Стефановић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

Горе ↑

%d bloggers like this: